Danas je muzika dostupna svakome u svakom trenutku. Ljudi mogu birati koju će vrstu muzike slušati, kojom jačinom, gde i kada. U prošlim vremenima ona je bila dostupna samo onima koji su je neposredno izvodili i osobama koje su prisustvovale izvođenju. Nikada kao danas nije postojalo toliko pravaca u muzici ali, bez obzira na to, njeno dejstvo na ljudski organizam poznato je od davnina.

Narodi Starog veka su smatrali da muzika utiče na zdravlje i moral, a posebno se u staroj Kini i Grčkoj muzičkom obrazovanju poklanjala naročita pažnja. U 20. veku otpočelo je intenzivnije korišćenje muzike u lečenju stresa i neuroza nastalih usled urbanog stila života modernog čoveka, kao i za lečenje bolesnih ili ranjenih u ratovima. Stari Kinezi su smatrali da muzika odražava harmoniju prirode, moralne osnove društva i da leži u osnovi zakona sveta, oblikujući dušu i karakter. Među najranijim izveštajima o uticaju muzike na čoveka su spisi iz Biblije o Saulu i Davidu.

Nauka koja se danas bavi uticajem muzike na čoveka zove se muzikoterapija i osnovana je 1944. godine. Tokom istraživanja naučnici su brzo došli do zaključka da muziku registruje onaj deo mozga koji je zadužen za osećanja i čulne doživljaje. Zapravo, muzika zaobilazi moždane centre upravnog dela mozga, odgovornih za razum i inteligenciju, i ulazi preko hipotalamusa, raskrsnice emocija i čulnih doživljaja. Dakle, čovek koji sluša muziku izložen je uticaju čak i ako to ne želi. Zato lekari smatraju da je muzika izvanredan put do uma retardiranih i duševno bolesnih. Čak i autistična deca reaguju na nju, jer ne moraju da voljno odlučuju – muzika jednostavnim slušanjem dopire do uma. Reči možda deci ne znače ništa, ali je senzorni nivo otvoren za melodiju, omogućavajući tako pristup svesti. Najnovija istraživanja potvrđuju veliki uticaj muzike i na bebe. Muzika priprema sluh, telo i mozak da sluša, prima i proizvodi zvuke govora, tj. da govori. Muziku stoga možemo smatrati predlingvističkim jezikom.

Uticaj muzike na telo je višestruk -  muzika utiče na fiziološke procese (npr. puls), na motorne aktivnosti, raspoloženja, emocije i kognitivne procese (pamćenje itd.).

Hipotalamus je žlezda sa unutrašnjim lučenjem koja upravlja mnogobrojnim procesima u našem telu. Glavni je kontrolor hormonalne ravnoteže, centar je emotivnog života i preko vegetativnog nervnog sistema deluje na sve ćelije organizma, a preko hipofize na sve žlezde organizma. Delujući direktno na hipotalamus, muzika deluje i na sve ove procese, jer je hipotalamus posebno osetljiv na muziku kao centar za osećanja. 

Kroz nju se lako izražavaju osećanja pa se ona često naziva jezikom ljudskih emocija. Zbog toga skoro sve reklame imaju u pratnji muziku kako bi uticale i na emotivni deo ličnosti. 

Od osnovnih elemenata muzike (melodija, ritam, harmonija) ritam najviše deluje na slušaoca. Naše telo ima niz unutrašnjih ritmova, koji mogu da se menjaju muzikom koju slušamo. Muzički ritam može da utiče na krvni pritisak, varenje, širenje zenica, moždanu aktivnost, stvaranje hormona, puls, disanje i električne impulse kože.

Videli smo da muzika može snažno da utiče na naša osećanja i raspoloženja, a na taj način i da posredno pokreće naše odluke.Zato, potražimo muziku koja će prijati kako našem ličnom ukusu tako i našem srcu i našem telu – muziku koja će podstaći naše umne i emotivne snage u pravcu pozitivnog razvoja.